Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Osnovni pojmovi dizajna organizacije". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: ORGANIZACIONI DIZAJN

OSNOVNI POJMOVI DIZAJNA ORGANIZACIJE

Beograd, novembar, 2011

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. POJAM ORGANIZACIJE I NJENO ODREĐENJE………………………………4

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA…………………………………………………6

2.1. Značaj organizacione strukture……………………………………………….7

3. DIZAJN ORGANIZACIONE STRUKTURE……………………...………………..8

4. PRISTUP DIZAJNU ORGANIZACIJE……………………...……………………10

4.1. Dizajn organizacije prema Fajolu……………………..…………………….10

4.2. Tejlorov funkcionalni koncept organizacije…………….…………………..11

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..15

LITERATURA.................................................................................................................16

UVOD

Organizaciono dizajniranje je jedna od najvažnijih menadžerskih aktivnosti koja kao rezultat ima organizacioni dizajn - jedan od najvažnijih menadžerskih mehanizama za upravljanje preduzećem. Organizaciono dizajniranje je složen kognitivni proces koji zahteva razumevanje i poznavanje kako formalnog, tako i neformalnog dela organizacije, kako eksterne tako i interne konstelacije organizacije. Ključ za dolazak do uspešnog organizacionog dizajna je stručna i kvalitetna organizaciona analiza, koja će omogućiti da se postavi ispravna dijagnoza stanja organizacije i sagleda njeno zdravlje.

Drugu polovinu XX veka obeležila je primena tradicionalnog konsaltinga u dijagnostifikovanju i razumevanju organizacionih problema, a zatim i u načinu kreiranja rešenja za prevazilaženje istih. U tom smislu, opšte prihvaćena metodologija u analizi problema organizacionog dizajna je da se kao vodeće analitičko sredstvo upoznavanja organizacije koristi organizaciona šema, putem koje se prikazuju pozicije organizacionih jedinica i formalna linija veza i odnosa koji se uspostavljaju između organizacionih delova preduzeća. Kada je projektni zadatak analiza organizacionog dizajna (odnosno organizacione strukture, kako konsultanti najčešće kažu, poistovećujući ova dva fenomena), na dnevnom redu je organizaciona šema.

1. POJAM ORGANIZACIJE I NJENO ODREĐENJE

Pod organizovanjem treba podrazumevati proces međusobnog povezivanja istorodnih i raznovrsnih elemenata u strukture koje poprimaju obeleležja celina. Ono je primarna, najznačajnija i permanentna aktivnost menadžmenta.

Kvalitetne razlike između klasičnog kartezijanskog i savremenog holističko-sistemskog poimanja i tumačenja organizovanja ispoljavaju se pre svega u određenosti komponenti i karakteristika tog svojevrsnog kretanja. Dok kartezijanski koncept teži da istakne determinističke karakteristike organizovanja, dotle holističko sistemski koncept upravo ističe i dokazuje stohastički karakter organizovanja, i to kako u prirodnom, tako i u društvenom poretku .

Kroz proces organizovanja se menjaju postojeća stanja u kvalitetno nova stanja. Ljudi su vekovima isticali saznanja da međusobno povezivanje istorodnih i raznovrsnih elemenata u organizovane strukture celina, dovodi do pojave novih kvaliteta tako konstituisanih struktura. Uz to su se sticala i saznanja da svaki oblik međusobnog povezivanja elemenata, ograničava slobodu ponašanja tako međusobno povezanih elemenata i nameće nužnost da poštuje pravila koja su postavljena u projektu organizacije.

Procesi organizovanja istovremeno izazivaju procese dezorganizovanja. U isto vreme procesi dezorganizovanja izazivaju nove procese organizovanja, odnosno reorganizovanja postojećih stanja. Konačno svi ti međusobno povezani procesi obezbeđuju održavanje i funkcionisanje prirodnog i društvenog poretka. U realnosti postoje dva osnovna nosioca procesa organizovanja i to priroda i čovek. Prirodno organizovanje za svoj rezultat ima nastanak prirodno organizovanih struktura koje su međusobno povezane i čine kosmički poredak. Drugu grupu, predstavlja svesno ili razumno organizovanje, koje se često predstavlja kao veštačko. Svesnim organizovanjem, ljudi na našoj planeti izgrađuju društveni poredak zasnovan na saznanjima ljudi o pravilima, načelima i zakonitostima funkcionisanja prirodnog poretka. Upoznavanje zakonitosti prirodnog poretka, jedini je istinski osnov razumnog ponašanja ljudi u njihovoj težnji da obezbeđuju povoljnije uslove svog življenja. Upravo je zbog toga prisutno sve veće angažovanje ljudi za otkrivanje zakonitosti organizovanja i funkcionisanja prirode i njenih podsistema, kako bi na osnovu tih saznanja uspešnije konceptirali organizacije, kao veštačke tvorevine. Zbog toga se u savremenim naučnim raspravama sve češće ističe da je organizovanje subjekt i objekt nauke. Posebna pažnja se koncentriše na tri nosioca organizovanja i to: prirodnog, ljudskog i mehaničkog organizovanja .

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]